Bezimena

Jednog dana

(ah taj dan!)

postaćeš ona što

zatvorila je oči

a pružila ruku.

Vodiće te kroz tminu, snenu

a predmeti,

sklanjaće se pred Tobom ćutke.

Bićeš Lota, Helena, Marija Magdalena

Nasušna kao hljeb.

Slatka kao ustima voće.

Nekom muza

Nekom boginja.

A opet

Mnogi tvoje lice vidjet’ nikad neće

I biće to prava šteta.

Jednog dana

(Drukčijeg od onog prvog)

Uzećeš svoju ruku nazad

otvoriti oči

a zatvoriti vrata.

Tražiće te u kvakama

Rukavicama

Zalud.

Zaspaćeš

daleko od svih

na Jugu što noći nema.

A ja

ostaću sam

Uz kišu što mirise prima

Suze briše

Al’ ne tjera pse

Pesma objavljena u junskom broju elektronskog časopisa Libartes, 2011 :
http://libartes.com/jun/poezija/natasa_bozic.php#bezimena

Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Unported .