Странице

субота, 26. фебруар 2011.

Bezimena


Jednog dana
(ah taj dan!)
postaćeš ona što
zatvorila je oči
a pružila ruku.
Vodiće te kroz tminu, snenu
a predmeti,
sklanjaće se pred Tobom ćutke.
Bićeš Lota, Helena, Marija Magdalena
Nasušna kao hljeb.
Slatka kao ustima voće.
Nekom muza
Nekom boginja.
A opet
Mnogi tvoje lice vidjet’ nikad neće
I biće to prava šteta.






















Jednog dana
(Drukčijeg od onog prvog)
Uzećeš svoju ruku nazad
otvoriti oči
a zatvoriti vrata.
Tražiće te u kvakama
Rukavicama
Zalud.
Zaspaćeš
daleko od svih
na Jugu što noći nema.
A ja
ostaću sam
Uz kišu što mirise prima
Suze briše
Al’ ne tjera pse


Pesma objavljena u junskom broju elektronskog časopisa Libartes, 2011 :
http://libartes.com/jun/poezija/natasa_bozic.php#bezimena


Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Unported .

Нема коментара:

Постави коментар