Странице

субота, 26. фебруар 2011.

Hic et Nunc


Volim te, jer ti mogu reći :
Prsti su mi crni od novina
A usta puna zvukova - od reči.
Od dana i sunca toplina
Probija se kroz veđa
Ni Raja ni Pakla nema 
Sve to - jedna je pređa.

Nigde drugo nisam
nego s tobom
Ovde i Sad.
Na verandi sedimo 
I taj se tren proteže
U večno
Sve mi je vidljivo,
samo zbog sunca
I zbog očiju.
Mogu ti reći :
"On je za mene čuo
Ali za mene ne zna."
"Kiše postaju reke ponornice."
"Sanjala sam ružan san
Pad s pozornice..."

















Volim te, jer ti mogu reći
Sve to - i bez reči.


Pesma objavljena u junskom broju elektronskog časopisa Libartes, 2011:

http://libartes.com/jun/poezija/natasa_bozic.php#hic_et_nunc

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Unported .

Нема коментара:

Постави коментар