Hic et Nunc

Volim te, jer ti mogu reći :

Prsti su mi crni od novina

A usta puna zvukova - od reči.

Od dana i sunca toplina

Probija se kroz veđa
Ni Raja ni Pakla nema 

Sve to - jedna je pređa.

Nigde drugo nisam

nego s tobom

Ovde i Sad.

Na verandi sedimo 

I taj se tren proteže

U večno

Sve mi je vidljivo,

samo zbog sunca

I zbog očiju.

Mogu ti reći :

"On je za mene čuo

Ali za mene ne zna."

"Kiše postaju reke ponornice."

"Sanjala sam ružan san

Pad s pozornice..."

Volim te, jer ti mogu reći

Sve to - i bez reči.

Pesma objavljena u junskom broju elektronskog časopisa Libartes, 2011:

http://libartes.com/jun/poezija/natasa_bozic.php#hic_et_nunc

Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Unported .