Ulomak neba

Претражи овај блог

март 17, 2011

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Ova me pesma proganja.

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Коментари

Постави коментар

Популарни постови

La fonction du regard dans la poésie de Paul Eluard

Introduction Dans ce travail de séminaire, on essaiera d’analyser le rôle du regard dans la poésie de Paul Eluard. On le fera en examinant plusieurs recueils de poésie d’Eluard, mais aussi les influences que le poète a subies au cours de sa vie, personnelle et littéraire. On abordera en premier lieu sa vie, son œuvre en général, ensuite son œuvre du côté visuel, pour conclure avec l’analyse des catégories visuelles dans sa poésie. Paul Eluard La vie Paul Eluard, poète français, de son vrai nom Eugène Émile Paul Grindel, est né à Saint-Denis en 1895. Apres avoir obtenu son brevet à l’école supérieure Colbert à Paris, il est obligé d’interrompre ses études à l’âge de seize ans. Avec une tuberculose pulmonaire, il est hospitalisé dans un sanatorium suisse pendant deux ans. C'est là-bas qu'il rencontre la première inspiratrice de sa poésie, Helena Diakonova, une jeune Russe en exil, qu’il surnomme Gala. Les deux se marient en 1917. En 1918, il fait partie du mo...

Pesma detinjstva - Peter Handke

Kad je dete bilo dete hodalo je mašući rukama želelo je da je potok reka, reka ponornica, a ova bara da bude more. Kad je dete bilo dete, nije znalo da je dete, sve je imalo dušu, i sve su duše bile Jedna. Kad je dete bilo dete nije imalo svoje mišljenje, nije imalo navike, često je sedelo prekrštenih nogu, neprestano trčeći, imalo je kovitlac u kosi, i nije se kreveljilo pri fotografisanju. Kad je dete bilo dete, postavljalo je ova pitanja: Zašto sam ja baš ja, a ne ti? Zašto sam ovde, a ne tamo? Kad je počelo vreme i gde se prostor završava? Da li je možda život pod Suncem samo jedan san? Nije li ono što vidim, čujem i osećam samo odraz nekog Sveta pre ovog Sveta? Ako znam da postoji zlo, postoje li zaista i zli ljudi? Kako to da JA, uopšte kao da nisam postojao pre nego što sam postao JA, i da jednom JA, koji sam, više neću biti JA? Kad je dete bilo dete, davio ga je spanać, grašak, sutli...

Trag tvoje krvi na snegu - G.G. Markes

U sumrak, kad su stigli na granicu, Nena Dakonte primeti da prst na kojem je nosila burmu krvari. Policajac s ogrtačem od sirove vune preko trorogog šešira pregleda pasoše na svetlosti karbidnog fenjera, jako se trudeći da ga pritisak vetra koji je duvao sa Pirineja ne obori. Mada se radilo o dva uredna diplomatska pasoša, policajac diže fenjer da proveri odgovaraju li slike njihovim licima. Nena Dakonte je bila skoro devojčica, s očima srećne ptice i kožom mulatkinje iz koje je još ispuštala sjaj sunca sa Kariba u tmurnom januarskom sumraku, a bila je umotana do vrata u vizonsku bundu koja je stajala više nego godišnja plata čitave graničarske posade. Bili Sančes de Avila, njen muž, koji je vozio kola, bio je godinu dana mlađi od nje i gotovo isto toliko lep, a nosio je jaknu sa škotskom šarom i sportsku kapu. Za razliku od svoje žene, on je bio visok i atletski građen, sa čeličnim vilicama stidljivih kavgadžija. Njihov status najbolje je odavao srebrnast automobil čija je unut...

Zvuk

Омогућава Blogger