Cvetajevoj

Slušaj Marina,

Oteraj ih sve do sto đavola

Izgubljenog muža

Crvenu reakciju

Ali pre toga 

Iscepaj svoje pesme

(Nemoj nijednom 

Da zadrhtiš nad njima)

Spali sve svoje 

Reči bez oklevanja

Ne ostavi ih indolentnoj masi

Da drobi o katarzi

Dok se naslađuje –

Nije svaki dan 

Pesničko raspeće

Ne zaboravi 

Da uništiš svoja pisma

Te oaze drhtaja i lepote

Voajeri-znalci

Sude o tvojim zagrljajima

Cenjkaju se za tvoje nežnosti

Zaviruju ti pod plahte

Podižu obrve

Zalupi im vrata pred nosem

Prokuni sve 

Ispsuj nas

Prljave lovce na senzacije

Što njuškamo po tvojoj krvi

Po tvojoj utrobi

Po tvome truplu

A ništa

Za tebe ne bi učinili

Samo žmirkamo

I vrtimo glavom

Kažemo "bože"

I to je sve

Zato Marina

Još jednom ti kažem

Oteraj sve do sto

Đavola

Spremi se i kreni,

Otputuj zauvek

U ono tvoje strasno leto

В Бесконeчности...

Tanja Milutinović

Tanja(1968, Beograd), piše poeziju i prozu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Dobila je prvu nagradu Narodne biblioteke Bor za kratku priču (2007) i prvu nagradu iz oblasti kratke prozne forme na Svetosavskom književnom konkursu u Knjaževcu (2007). Objavljuje po periodici. Živi u Beogradu.

A Marina Cvetajeva ...?

Umrla je pre nego što je njeno delo priznato. Obesila se 31. avgusta 1941. godine. 

„Godinu dana merkam smrt. Sve je nakazno i strašno. Progutati - gadost. Skočiti - užas. Iskonska odvratnost vode... Niko ne vidi, ne zna, da ja već godinu dana očima tražim kuku.”  

Policija je preuzela telo, a na sahrani nije bilo nikog. Ne zna se čak ni gde je sahranjena.

(preuzeto iz časopisa Polja, br. 450.)
http://polja.eunet.rs/polja450/450-6.htm