Странице

уторак, 14. фебруар 2012.

Cvetajevoj



Slušaj Marina,
Oteraj ih sve do sto đavola
Izgubljenog muža
Crvenu reakciju
Ali pre toga 
Iscepaj svoje pesme
(Nemoj nijednom 
Da zadrhtiš nad njima)
Spali sve svoje 
Reči bez oklevanja
Ne ostavi ih indolentnoj masi
Da drobi o katarzi
Dok se naslađuje –
Nije svaki dan 
Pesničko raspeće
Ne zaboravi 
Da uništiš svoja pisma
Te oaze drhtaja i lepote
Voajeri-znalci
Sude o tvojim zagrljajima
Cenjkaju se za tvoje nežnosti
Zaviruju ti pod plahte
Podižu obrve
Zalupi im vrata pred nosem
Prokuni sve 
Ispsuj nas
Prljave lovce na senzacije
Što njuškamo po tvojoj krvi
Po tvojoj utrobi
Po tvome truplu
A ništa
Za tebe ne bi učinili
Samo žmirkamo
I vrtimo glavom
Kažemo "bože"
I to je sve
Zato Marina
Još jednom ti kažem
Oteraj sve do sto
Đavola
Spremi se i kreni,
Otputuj zauvek
U ono tvoje strasno leto
В Бесконeчности...

Tanja Milutinović




Tanja(1968, Beograd), piše poeziju i prozu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Dobila je prvu nagradu Narodne biblioteke Bor za kratku priču (2007) i prvu nagradu iz oblasti kratke prozne forme na Svetosavskom književnom konkursu u Knjaževcu (2007). Objavljuje po periodici. Živi u Beogradu.


A Marina Cvetajeva ...?
Umrla je pre nego što je njeno delo priznato. Obesila se 31. avgusta 1941. godine. 
„Godinu dana merkam smrt. Sve je nakazno i strašno. Progutati - gadost. Skočiti - užas. Iskonska odvratnost vode... Niko ne vidi, ne zna, da ja već godinu dana očima tražim kuku.”  
Policija je preuzela telo, a na sahrani nije bilo nikog. Ne zna se čak ni gde je sahranjena.

(preuzeto iz časopisa Polja, br. 450.)
http://polja.eunet.rs/polja450/450-6.htm



Нема коментара:

Постави коментар