Znak

"Priča počinje na recepciji jednog hotela u Buenos Airesu gde sam svirao koncert.

Dolazim u hotel, portir mi daje ključ i kaže: "Imam i jednu kovertu za vas". Otvorim je i vidim unutra moju omiljenu knjigu - Alehandra, mog omiljenog pisca, jednog od najvećih latino-američkih pisaca, Ernesta Sabata. I to moje najomiljenije izdanje sa Borhesovim predgovorom. Otvorim knjigu, tražim od koga je, i nađem rukom pisano pismo koje kaže:

"Zahvaljujemo Vam za prelepu muziku koja me je često spasila depresije. Žao mi je što sutra neću moći da dođem na Vaš koncert - slavim 94. rođendan i ne osećam se dovoljno snažnim za izlazak" Potpis: Ernesto Sabato.

A evo pisma koje sam velikom čoveku napisao isto popodne:

"...Čim sam juče primio Vaše pismo upitao sam se : "Bože, da li je ovo znak?"

Vojsku sam služio u pešadiji, u kasarni blizu bugarske granice. Kao i sve velike kasarne u to vreme u Jugoslaviji, i ova je imala biblioteku. Bila je to velika kasarna sa velikom bibliotekom, jer je pravilo bilo: po ne znam koliko knjiga na ne znam koliko vojnika i oficira. Iz biblioteke je, naravno, kao i sve kod nas, bilo pokradeno sve što valja. Kada sam ja došao da služim vojsku, u biblioteci su u praznim rafovima još bila samo sabrana dela Maršala Tita, sabrana dela Karla Marksa i Lenjina, od Dostojevskog su ostale samo dve knjige Pisama, zatim bila je jedna knjiga Čehovljevih Kratkih priča, Gombrovičev dnevnik, jedna knjiga Vargasa Ljose i ... Alehandra Ernesta Sabata. Ja sam ukrao - Alehandru. Kada sam završio vojsku, jedina stvar koju sam zadržao bila je ta knjiga, to malo čudo koje mi se dogodilo u toj izgubljenoj godini života. I u civilu je Alehandra nastavila svoj život u mojoj biblioteci u Sarajevu. Često sam je pozajmljivao prijateljima.

Onda je u Sarajevu izbio rat. Kuću su mi opljačkali i - sa svim ostalim stvarima nestao je i jedini predmet koji sam ja ukrao: Vaša Alehandra"

Otada ne skupljam knjige. Život je dovoljno dug da se dvaput iznova započne , ali nije dovoljno dug da se dvaput napravi biblioteka. Ali..Da li je ovo ipak znak, Bože?"

Masao Yamamoto

Goran Bregović