Странице

петак, 13. септембар 2013.

Il pleut


Pada kiša, iz zbirke pesama Kaligrami Gijoma Apolinera, u kojima naročit raspored slova i redova reči dočarava predmet pesme.



 *
 Il pleut

Il pleut des voix de femmes comme si elles étaient mortes même dans le souvenir C’est vous aussi qu’il pleut, merveilleuses rencontres de ma vie ô gouttelettes
et ces nuages cabrés se prennent à hennir tout un univers de villes auriculaires
écoute s’il pleut tandis que le regret et le dédain pleurent une ancienne musique
écoute tomber les liens qui te retiennent en haut et en bas

It’s Raining

It’s raining women’s voices as if they had died even in memory
And it’s raining you as well marvelous encounters of my life O little drops
Those rearing clouds begin to neigh a whole universe of auricular cities
Listen if it rains while regret and disdain weep to an ancient music
Listen to the bonds fall off which hold you above and below


четвртак, 12. септембар 2013.

INFERNO, I, 32



Od jutarnjeg do večernjeg sumraka jedan leopard, poslednjih godina XII stoleća, gledao je drveni pod, uspravne gvozdene šipke, uvek druge ljude i žene, jedan veliki zid i možda kameni slivnik sa suvim lišćem. Nije znao, nije mogao znati, da žudi za ljubavlju i svirepošću, toplim zadovoljstvom komadanja mesa i vetrom koji donosi miris divljači, ali nešto ga je mučilo i bunilo se u njemu, pa mu se Bog javi u snu: "Živiš i umrećeš u ovoj tamnici da bi te jedan čovek koga znam video određeni broj puta i da te ne bi zaboravio i stavio tvoj lik i simbol u pesmu koja zauzima tačno određeno mesto u toku sveta. Stradaš u zatočeništvu, ali si dao jednu reč pesmi." Bog, u snu, prosvetli nerasudnost zveri i ona razumede razloge i prihvati svoju sudbinu, ali kada se probudila, u njoj je ostala samo neka nejasna pomirenost sa sudbinom, hrabra neukost, jer mehanizam sveta je suviše složen za prostodušnost divlje zveri.
Godinama kasnije Dante je umirao u Raveni neoslobođen krivice i sam kao i bilo koji drugi čovek. U jednom snu Bog mu otkri tajnu svrhu njegovog života i truda; Dante, zadivljen, saznade najzad ko je i blagoslovi svoja iskušenja. Predanje kaže da je, kada se probudio, osetio da je bio dobio i izgubio nešto beskrajno, nešto što nikada neće moći da povrati pa čak ni nazre, jer mehanizam sveta je previše složen za prostodušnost ljudi.

Horhe Luis Borhes