Pesma koju još uvek pišem

Za M.

Kad si me prvi put poljubio.

Kad te nisam poznavala.

Kad si me drugi put poljubio.

Kad si me nosio kroz more, u zatišju dana

a ja pamtila svaku senzaciju tela,

oblake iscepkane po nebu, milovanje vode,

ukus sreće i soli.

"Zapamti, da se sećamo kad budemo bili stari"

Svaki put kad smo zajedno videli zvezde.

Kad si brisao moje suze.

Kad sam poželela tvoje dete.

Kada smo zamislili

naš budući dom.

Kad sam brisala tvoje suze.

Kada smo prošli prošlost u sadašnjosti

I odlučili da pišemo novu knjigu

Kada više nisam mogla da zamislim naše dete

A kada više nisi mogao ni ti

A kada više nisi mogao to ni da mi kažeš

Kada si rekao da je kraj

A kada nisam mogla da te gledam

A da ne zamisljam našu ćerku Unu

Kada više nismo bili slobodni skupa

Postali smo slobodni sâmi

Kada si rekao da je kraj

Tada je i bio

Jednom rečju, dvema, ili s tri

Ne volim te

i kad nisam s tobom
Znam da smo onog dana
oboje zaželeli istu želju...

Od N.

Massao Yamamoto

poruka čitaocu : ova pesma se piše i dopisuje, nema kraja, do konačnog Kraja

Ulomak neba