Sećanja sa mora

Pamtim
kako slušamo
Koncert
cvrčaka koji samo noću
poput ljudi
na počinak legnu i
odustanu od neprestane pesme
Vetar
što lagano mreška i cepka
morsko platno
I češlja tvoju nemirnu kosu;
Talase
koji u obliku pene
nestaju i nastaju
pred našim gladnim očima
Hlad tvog šešira
koji smo podelili
uz poneki slab
poljubac slan
Par izronjenih školjki i
"Verenice moja..."
Svetla sunčana jutra na terasi
I prijatne večeri uz more
Ne radimo ništa
I to odlično radimo svaki dan...
Postali smo majstori u tome.

Pamtim
i onu jednu glupu svađu
A sve je to bio nesporazum
Večni nesporazum
Čoveka i žene:
Voliš li ti mene više
Ili ja tebe bolje?
Slatko-slani ukus bresaka u ustima
Sočnog voćnog mesa
I nežne kožice njene
Duge senke vrele
što klizi
Niz tvoja smeđa leđa
I nestaje u naborima
Letnje suknje bele
Posmatramo
Čas umiranja Sunca
Prikazanog kao akvarel
Toplih julskih boja
A čas njegovog rađanja
Uvek prespavamo kao
Da smo nesvesni te sreće
Umorni, zatočeni, omamljeni
Snom
Još vidim
Brodicu i njena jedra bela
Što klize po horizontu
Ljuljuškajući naše poglede
I snove
O budućem životu...
Ostali su i
Naši otisci u pesku
Do sledećeg vetra
Ili talasa
Koji mrvi
kamenje do peska
Razdvaja
Vodu od kopna
Dan od noći
San od jave...
Voleo bih da je ovakvih
dana i noći
Više
No onda u njima ne bih uživao
Ni upola ovoliko
Ni blizu