Književnost

Da nikad ne zaboravim naš život
Da sačuvam od besmisla smrti i zaborava
One kratke trenutke beskraja
Koje toliko liče na književnost
Samo što su od krvi, mesa, i vremena,
Te neumitno prolaze pred našim očima
Izmiču iz prstiju
I nepovratno umiru u prostoru i vremenu

Da se oslobodim
od priče koju su mi pričali
od priče koju pišem
od priče koja je napisana

Da dokažem postojanje Boga
Da se malo igram Boga, takođe

Da stvorim stvarnost još stvarniju
Još književniju od književnosti

Da preživim život ovaj
Da od dva puta mogu da odaberem koji
God želim
Ili oba

Da budem sama
Jer to je sudba sve i jednog čoveka i žene
Da na koncu budu sami
Pred penkalom, Bogom i đavolom

Da se preselim na papir
Pre nego što na onaj svet odem
Zauvek

Da nikad ne umru oni koje volim
Da nikad ne umreš Ti
Da nikad ne umrem Ja

Jer ta želja je toliko jaka
da na trenutke...
one trenutke kada sam sa tobom
postaje
Neizdrživa.

Zašto pišem ?