Странице

среда, 22. фебруар 2012.

Činili smo to

Činili smo to ispred ogledala;
i na suncu; i u tami;

i u vodi; i u travi, visokoj.


Činili smo to u čast čoveka;
u čast zveri; u čast Boga.
Ali oni nisu hteli da uče od nas,
sve im je odavno poznato.

Činili smo to s maštom i u boji,

okršaj smeđih i riđih malja,
teške uslišavajuće vežbe.
Činili smo to kao točkovi i sveta bića,

sa vozačkom veštinom poroka.
Činili smo to sa šest krila

i šest nogu.

Ali nebo 

beše tvrdo nad nama,
kao letnja zemlja pod nama.


Jehuda Amihaj



уторак, 14. фебруар 2012.

Cvetajevoj



Slušaj Marina,
Oteraj ih sve do sto đavola
Izgubljenog muža
Crvenu reakciju
Ali pre toga 
Iscepaj svoje pesme
(Nemoj nijednom 
Da zadrhtiš nad njima)
Spali sve svoje 
Reči bez oklevanja
Ne ostavi ih indolentnoj masi
Da drobi o katarzi
Dok se naslađuje –
Nije svaki dan 
Pesničko raspeće
Ne zaboravi 
Da uništiš svoja pisma
Te oaze drhtaja i lepote
Voajeri-znalci
Sude o tvojim zagrljajima
Cenjkaju se za tvoje nežnosti
Zaviruju ti pod plahte
Podižu obrve
Zalupi im vrata pred nosem
Prokuni sve 
Ispsuj nas
Prljave lovce na senzacije
Što njuškamo po tvojoj krvi
Po tvojoj utrobi
Po tvome truplu
A ništa
Za tebe ne bi učinili
Samo žmirkamo
I vrtimo glavom
Kažemo "bože"
I to je sve
Zato Marina
Još jednom ti kažem
Oteraj sve do sto
Đavola
Spremi se i kreni,
Otputuj zauvek
U ono tvoje strasno leto
В Бесконeчности...

Tanja Milutinović




Tanja(1968, Beograd), piše poeziju i prozu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Dobila je prvu nagradu Narodne biblioteke Bor za kratku priču (2007) i prvu nagradu iz oblasti kratke prozne forme na Svetosavskom književnom konkursu u Knjaževcu (2007). Objavljuje po periodici. Živi u Beogradu.


A Marina Cvetajeva ...?
Umrla je pre nego što je njeno delo priznato. Obesila se 31. avgusta 1941. godine. 
„Godinu dana merkam smrt. Sve je nakazno i strašno. Progutati - gadost. Skočiti - užas. Iskonska odvratnost vode... Niko ne vidi, ne zna, da ja već godinu dana očima tražim kuku.”  
Policija je preuzela telo, a na sahrani nije bilo nikog. Ne zna se čak ni gde je sahranjena.

(preuzeto iz časopisa Polja, br. 450.)
http://polja.eunet.rs/polja450/450-6.htm



понедељак, 13. фебруар 2012.

Snow in Madrid






Masao Yamamoto

Softly, so casual,
Lovely, so light, so light,
The cruel sky lets fall
Something one does not fight.
How tenderly to crown
The brutal year
The clouds send something down
That one need not fear.
Men before perishing
See with unwounded eye
For once a gentle thing
Fall from the sky.


Joy Davidman


недеља, 12. фебруар 2012.

Pretnja



To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.

Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jednistvena je.Čemu moji talismani: bavljenje knjizevnošću, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?

  


Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu.


H.L.Borhes